Вече сећања на Леди Пеџет и хероје из Првог светског рата  

Култура сећања се учи и негује, а ми ћемо то чинити окупљајући се и на овом месту, у просторијама Новобеоградске културне мреже, коју смо оживели како би између осталог и дела наших хероја и хероина била видљивија и доступнија јавности – рекао је председник општине Нови Београд Бојан Бован, обраћајући се синоћ поводом Дана победе у Првом светском рату и сећања на добротвoрку Леди Лејлу Пеџет.

Меморијално вече посвећено Лејли Пеџет, која је дала огроман лични допринос српском народу у време великих ратних страдања, организовано је у сарадњи Новобеоградске културне мреже (НБКМ) и Центра за бригу о старима, деци и особама с инвалидитетом у Блоку 45, у просторијама Месне заједнице „Сава“.

Учесници трибине били су историчар Дејан Ристић, ауторка романа о Леди Пеџет „Поноћно светло“,  књижевница Марија Микетић и председник УБНОР-а Ранко Спалевић.

Захваљујући се окупљенима и учесницима, Бован је нагласио да они својим присуством показују како се чува успомена на нашу славну прошлост, као и на људе који су својим пожртвовањем задужили српски народ.

-Дан примирја је дан који памтимо као нашу победу, а књижевна дела су чувари наше прошлости – рекао је Бован.

Историчар Дејан Ристић, говорио је о неопходности културе сећања као и потреби да се у јавности користе валидни истoријски извори и термини.

-У последњих десет до петнаест година поново се враћамо Првом светском рату. Томе је допринела и стогодишњица Првог светског рата, дакле раздобље од 2014. до 2018. године, а како то код нас често бива, како бисмо олакшали савест, из једне крајности, дакле, потпуног заборава, прелазимо у хиперглорификацију – рекао је Ристић. – Тако имамо случај  да се Први светски рат погрешно назива Велики рат а он се тако називао до 1. септембра 1939. када је избио Други Велики рат.

-Морамо о томе да водимо рачуна, јер ако је Први светски рат Велики рат, онда је Други светски рат Мали рат – прецизирао је историчар.

У наставку обраћања Ристић је истакао изузетан допринос ауторке романа „Поноћно светло“ Марије Микетић у осветљавању историјског раздобља везаног за доброчинство Леди Пеџет према Србима и подсетио на три најодликованије српске хероине: Милунку Савић, Софију Јовановић и Наталију Бјелајац.

Књижевница Марија Микетћ је рекла да током 50 година, односно од Балканских ратова, преко Првог и Другог светског рата, па до послератног комунистичког прогона Срба, нема сегмента у којем Леди Пеџет није дала значајан допринос у помагању Србији.

-Познато је британско-српско пријатељство у Великом рату, знамо за болнице Шкотских жена, јединице Српског потпорног фонда, за многе изузетне хуманитарце који су дошли у Србију не би ли ублажили невољу у којој се нашла Србија, али мало ко зна да је инспирација за тако велика дела потекла управо од Леди Пеџет – рекла је Марија Микетић.

Љубав ове даме према српском народу, према речима ауторке романа „Поноћно светло“, родила се још у мирнодопско време, 1910. и 1911. године, док је боравила у Београду као супруга британског министра.

С ауторитетом личног искуства које је стекла у Балканским ратовима, Леди Пеџет је путем штампе апеловала на енглеску јавност да се Србији притекне у помоћ.

-Заједно са Мејбел Грујић, Лејла Пеџет је основала Српски потпорни фонд, обезбедивши тако позитивну пропаганду и значајна средстава за слање медицинских мисија у Србију – истакла је ауторка романа посвећеног овој изузетној жени племићког порекла.

На почетку Првог балканског рата Леди Пеџет је дала пресудна новчана средстава за оснивање Четврте резервне болнице на Врачару где је и радила као добровољна болничарка, а за време рата са Бугарима, у београдској Савамали основала је тријажну болницу за брегалничке рањенике оболеле од колере.

 -Када је почео Велики рат, Леди Пеџет напушта Велику Британију која се такође налазила у рату, оца генерала, три брата официра, а сва тројица су мобилисани и послати на ратише, мајку која води две ратне болнице, те упркос противљењу своје моћне породице, долази у унесрећену, сломљену, напаћену и измучену Србију, у најтежем тренутку, новембра 1914, за време жестоке Аустроугарске офанзиве, када се чинило да се Србија налази на прагу пропасти – нагласила је Марија Микетић.

Председник УБНОР-а Ранко Спалевић, говорио о неопходноси неговања културе сећања,

Удружење „Стара Бежанија“, према речима Спалевића, уз помоћ Града Београда, редовно одржава веома посећене радионице посвећене жртвама ратних страдања, међу којима су и страдалници чија су тела покопана у Белановића рупи на Бежанији.

Донедавно је то стратиште у које су довожена тела жртава логора на Старом сајмишту за време Другог светског рата, било потпуно занемарено 

Спалевић се захвалио општини Нови Београд која је пружила подршку Удружењу да се подручје Белановића рупе адекватно уреди и институционално заштити.     

Програм Меморијане вечери на Новом Београду водила је Сања Батар, а  штићеник Завода за васпитање деце и омладине Београда, седамнаестогодишњи Н.С,  уручио је књижевници Марији Микетић свој рад сачињен на радионици посвећеној Првом светском рату.  Инспирација за тај рад била је управо Леди Пеџет, док су његови другари из Завода, направили Новогодишње честитке које је Н.С. поделио учесницима синићне трибине.