Чињенице

Нови Београд лежи на ушћу Саве у Дунав, две велике реке, највећој регионалној и другој по дужини европској реци.

Надморска висина је између 74 и 78 метара. Ниво Саве има просечну висину 70, а највиши део Бежанијске косе диже се до 110 метара апсолутне висине.

Територија општине Нови Београд обухвата површину од 4.096 хектара, а општини припада и речно острво Ада међица.

Дунав је код Земуна широк око 700, а Сава при ушћу 260 метара. Дунав је испред ушћа Саве дубок 22, а дубина Саве пред Дунавом је 20 метара.

Нови Београд и његова околина имају умереноконтиненталну климу са четири годишња доба. Лето 2024. године било је најтоплије лето у Србији од 1951. године. Средња летња температура ваздуха у Београду 2024. године, према подацима РХМЗ, била је 27,1º. У Београду је 2024. регистровано 67 тропских дана, што је за 29 дана више од летњег просека у последњих 30 година, а забележен је и највећи број тропских ноћи, укупно 60. Средња просечна температура у том периоду порасла је за 3,3° Целзијуса.

Најхладнија зима у Београду била је 1928. и 1929. године, када се жива у термометрима спустила на рекордних 25,5 степени испод нуле.

У граду најчешће дувају југоисточни или источни ветар, познатији као кошава, као и северозападни ветар. Кошава дува три, седам или 21 дан, просечном брзином 25–43 km/h, а у појединим ударима достиже брзину од 130 km/h. Средином двадесетог века, у периоду од 11. октобра до 1. новембра 1953. године, забележено је непрекидно дување орканског ветра – чак 31 дан.

* * *
Име Нови Београд први пут се помиње 1924. године, када је Петар Кокотовић, земљорадник из Бежаније, отворио кафану „Нови Београд“ у Улици Тошин бунар.
* * *
Најстарија улица у Новом Београду је Тошин бунар. Улица се тако звала од 1897. до 1942. године, да би потом вше пута тај назив био мељан и то; од 1942. до 1944. у Улицу Хермана Геринга, од 1944. до 1947. враћено је име Тошин бунар, затим је од 1947. до 1951. то била Донбанска улица, а од 1951. године до данас, поново – Тошин бунар.

* * *
Место на којем је 1827. године изграђен храм Светог великомученика Георгија, звало се некада Доње поље, јер је то била најнижа кота приобаља Саве. Поред цркве у то време текла је река Галовица. Прича се да су аласи, када би се Сава удружена с Галовицом излила, везивали чамце за порту цркве. Реке Галовице више нема јер је преко Сурчина одведена у Саву.
* * *
Први архитектонско-урбанистички комплекс на данашњем Новом Београду је Старо сајмиште. Изграђено је 1937. године на површини од 21.000 квадратних метара. До Другог светског рата 1941. године, ту су се одржавали пролећни и јесењи сајмови, између осталог и Прва међународна ваздухопловна изложба, која је одржана 1938. године.
* * *
Из студија на Београдском сајму, који се тада налазио на простору данашњег Старог сајмишта, 1938. године емитован је први телевизијски снимак за велики павиљон, где је публика могла да прати различите забавне тачке. Захваљујући овој атракцији, јесењи београдски сајам окончан је рекордном посетом од 200.000 људи.
* * *
Почетком Другог светског рата, 1941. године, немачки окупатори су Старо сајмиште претворили у затвор, а затим у концентрациони логор под називом Прихватни логор Земун, у који су депортовани Јевреји, Срби и Роми из целе тадашње Независне државе Хрватске.
***
Изградња Новог Београда почела је 11. априла 1948. године, који се слави и као Дан Градске општине Нови Београд.
* * *
После Другог светског рата већина пројеката за реконструкцију или изградњу нових градова у свету била је заснована на постулатима које је архитекта и урбаниста Ле Корбизије поставио у Атинској повељи, објављеној у Паризу 1943. године. Атинска повеља утемељена је на концепту озареног града – града сунца, простора и зеленила – и концепту функционалног града, према којем се функције града своде на четири основне активности: становање, рад, рекреација и собраћај. По принципима Атинске повеље по којој је никао и Нови Београд (изграђен по модификованој Ле Корбизијеовој доктрини) изграђени су још и Чандигар у Индији (генерални план урадио је Ле Корбизије, 1950), Бразилија (план је урадио Лусио Коста, 1957), Велење у Словенији, као и универзитетски градови у Багдаду, Мексику, Кини и другим земљама.
***
Хала спортова „Ранко Жеравица, најстарији је спортски објекат у Новом Београду. Хала је отворена 1968. године.
***
Београдска арена званично је отворена 2004. године и има капацитет од 19.982 места. Када је изграђена била је на петом месту по величини у Европи. Њена површина је 48.000 квадратних метара.
* * *
Бранков мост премошћава реку Саву и спаја Нови Београд са центром Београда. Изграђен је 1956. године на стубовима Мостa краља Александра из 1934. године који је порушен у Другом светском рату
Мост се током комунистичке владавине званично звао Мост братства и јединства, али овај назив се никада није усталио. Београђани су овај мост понекад звали Савски мост или мост у Бранковој улици јер се преко њега улази у улицу названу по песнику Бранку Радичевићу.
* * *
Мост Газела преко реке Саве грађен је од 1966. до 1970. године, као део градског ауто-пута и ауто-пута који је тада имао назив Братство и јединство.
* * *
Мост на Ади отворен је 31. децембра 2011. године. Друмски и шински мост повезује општине Нови Београд, Савски венац и Чукарица.
* * *
Архитекти Бранислав Јовин, Предраг Љубичић и инжењер Стеван Милинковић, добили су Октобарску награду 1967. године за обликовање Савског кеја.
* * *
Парк Ушће, површине 80 хектара, који се простире од Бранковог моста ка Земуну, једна је од највећих уређених зелених површина у Београду. У парку се одржавају концерти, фестивали, атлетки митинзи, ауто-трке. Уређење парка почело је 2017. године у сарадњи са данским архитектом Јан Гелом.
На простору парка Ушће је Музеј савремене уметности, као и први је скејт парк у Србији направљен у близини Бранковог моста. Један од симбола овог парка, поред платана засађених у Парку пријатељства је и споменик „Вечна ватра“, подигнут 2.000 године као сећање на жртве НАТО агресије на Србију.
* * *
Први облакодер, „Палату Београд“ високу 101 метар, српска престоница добила је 1974. године, према пројекту архитекте Бранка Пешића. Од тада до данас никле су зграде које превазилазе њену висину и то на Новом Београду: Пословни центар „Ушће“ (бивша зграда ЦК) – висока је 106 метара, а са антенским стубом 136 метара, затим Западна капија Београда са 115 метара висине, док је кула „Вест 65“ са 40 спратова, висока 155 метара.
* * *
У Новом Београду налази се најдужа стамбена зграда у Србији: хиљаду метара дугачка, деветокрака меандрирана зграда у блоку 21. У њој се налази 795 станова, има 62 улаза, 5.152 прозора и 6.380 врата. У овој згради живи око 3.500 људи.
* * *
У жељи да се издвоје из архитектонске монотоније и да се идентификују са својим окружењем, Новобеограђани су појединим новим зградама или групацијама давали различита имена. Неки од ових назива су општеприхваћени, а неки су у употреби само у локалним оквирима.

Ево неколико примера: „Шест каплара“, групација солитера у блоку 21, на самом прилазу из старог дела града; добили су назив због свог чврстог поретка, али и чињенице да су ти станови додељени војним лицима; „Кинески зид“, зграда у блоку 8; „Три сестре“, идентични солитери у близини Фонтане, повезани међусобно надстрешницом у нивоу приземља; „Потковица“, зграда у Блоку 28, чији полуотворен прстенаст облик подсећа на потковицу; „Телевизорке“, зграде у Блоку 28, које су назив добиле по карактеристичним прозорским отворима; „Мерцедеси“, два солитера у Блоку 38, који су тако постављени да из ваздуха подсећају на заштитни знак познате Немачке фабрике аутомобила; „Западна капија Београда“, два истоветна солитера, поред аутопута на прилазу Новом Београду спојена на горњим етажама која подсећају на капију. Називу је сигурно допринео и положај зграде (уз аутопут, на прилазу Новом Београду из правца Новог Сада); „Пендрек” (насељена углавном припадницима полиције), „Сиротица” (станови добијени из Фонда солидарности) и „Бесна кобила” (зграда у којој су живели имућнији становници) у Месној заједници „Студентски град”, поред Улице Тошин бунар.

Премда нису тако карактеристични као наведени називи, одомаћили су се још неки називи појединих зграда или групације међусобно сличних зграда или простора. То су: „Павиљони“, „Наполитанке“, „Генералице“, Стари аеродром, Град Сунца и други. Називи појединих зграда полако одумиру или их употребљавају углавном старији суграђани: ЦК, Сив, Сив 2 и 3, Стари Меркатор.
Новобеограђанима је и сâм назив њиховог града звучао гломазно, старомодно и непрактично, па је временом прерастао у Новак или Новаћ.
* * *
Насеље Белвил (Belville) је комплекс стамбених и пословних зграда у Блоку 67е отворен 24. јуна 2009. године. У Белвилу је током 25. Летње Универзијаде одржане од 1. до 12. јула 2009. било смештено готово 9.000 спортиста из 145 земаља.
Белвил чини 14 стамбених зграда и две зграде са пословним простором, са више од 300 локала, продајног павиљона и паркинг простора.
Стамбене зграде имају од 10 до 13 спратова и свака носи назив одређене врсте цвећа: „Ружа“, „Лала“, „Крин“, „Јоргован“, „Зумбул“, „Циклама“, „Шебој“, „Ђурђевак“, „Сунцокрет“, „Мимоза“, „Љубичица“, „Маслачак“, „Невен“ и „Ирис“.
Назив Belville често је име стамбених четврти у Француској, Канади и САД и у преводу значи „леп град”. У непосредној близини овог комплекса се налази „Тржни центар Delta City.“
* * *

У Новом Београду налазе се амбасаде Словачке, Јапана, Аустралије, Холандије, Норвешке, Уједињених Арапских Емирата, конзулат Републике Филипини.
* * *
Ерпорт сити Београд у блоку 65 први је пословни парк у Србији. ОЕЦД је 2006. прогласио овај пројекат за најбољу greenfield инвестицију у региону.
* * *
На простору на којем се данас налази Ерпорт сити (Airport City Belgrade) некада се налазио први аеродром у Београду.

Градња аеродрома „Београд“ почела је 1922. године, а свечано је отворен 25. марта 1927. године. Имао је четири писте. Први комерцијални лет у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца обављен је 15. фебруара 1928. године на линији Београд–Загреб. Лет авионом Потез 29 трајао је два сата и 20 минута. У априлу 1941. године на њему је била смештена 51. група VI ловачког пука која је бранила Београд. За време Другог светског рата немачка војска изградила је писту дужине 1600 m. После рата аеродром је коришћен за цивилно и војно ваздухопловсто. Почетком педесетих година прошлог века могао је да прими највеће авионе у то време. Већ крајем педесетих година аеродром је постао сметња убрзаној изградњи Новог Београда, па је донесена одлука о изградњи новог, модерног аеродрома у Сурчину, а стари аеродром престаје да ради 1964. године.
* * *
На челу Градске општине Нови Београд за протеклих шест деценија било је 17 председника. Први председник општине био је Стеван Галогажа. Прва дама председник општине је Ивана Николић, изабрана 2024. Чедомир Ждрња најдуже је „владао“ општином, 10 година, 10 месеци и 15 дана.

* * *
Скупштина општине Нови Београд формирана је 1952. године. Живан Обреновић најдуже је био одборник Скупштине општине: 16 година и 3 месеца. Зоран С. Стаменковић најдуже је био секретар Скупштине општине – 24 године.
* * *
Пре шест деценија, општина Нови Београд започела је сарадњу са општинама из иностранства. Као резултат те сарадње је потписивање Повеље о братимљењу, коју су потписали Новица Благојевић, тада потредседник општине Нови Београд и генерал Пјер Билот, посланик општине Кретеј 25.10. 1973. године. Једна мања улица и сквер у париској општини Кретеј носе назив „Нови Београд“.
* * *
Октобра 1997. године направљена је и постављена интернет презентација општине.

ЗАНИМЉИВОСТИ

Занимљив је податак како је предео испод Бежанијске косе добио назив Тошин бунар. Тоша Апостоловић био је трговац у Земуну и послови су му ишли добро, па се брзо обогатио и стекао углед. Тоша је слабо видео. Једне ноћи уснио је да вода из бунара на Бежанијској коси, где су били добри виногради, има лековиту моћ. Решио је да на свом имању близу садашњег Студентског града ископа бунар. Попео се на плато Бежанијске косе и са горње ивице пустио буре низ падину. Тамо где се буре зауставило, ту је Тоша ископао бунар. Умивао се водом са тог бунара и успео је да излечи очи. У знак захвалности Тоша је свој посед даривао Црквеној српској општини у Земуну. Од изградње бунара овај крај добио је име Тошин бунар. Сан и лек за очи могу бити измишљена прича или легенда, али је истина да је Тоша Апостоловић на свом имању испод Бежанијске косе ископао први бунар и да је то имање поклонио Цркви.
* * *
Пре него што је 1948. почела изградња Новог Београда, постојале су две кафане које су носиле назив „Нови Београд“. Једна се налазила на Чубури и била је позната по доброј кухињи и ромској музици, а друга у Новом Београду. У Улици Тошин бунар, коју је 1924. године отворио Петар Кокотовић, угледни земљорадник. Данас, кафана са тим називом налази се у Бечу. Крагујевчанин Момчило Николић отворио је кафану-кафић пре 32 године и дао јој то име, да привуче муштерије из тадашње Југославије.
* * *
Прва пешчана плажа у Београду никла је четрдесетих година прошлог века на делу између Бранковог и Старог савког моста. Плажа је добила назив „Ница” по истоименој кафани која се налазила на месту данашњег ресторана „Ушће”. Након Другог светског рата. „Ница” је била омиљено место Београђана. Плажа је имала љуљашке, рингишпил и кабине за пресвлачење. Момци су се купали у тада модерним „тарзанкама” и „маратонкама”, а жене су, у костимима од штампаног платна, покривале већи део тела. Августа седамдесетих година прошлог века, плажа је избетонирана. На левој обали Саве постојала су још два незванична и нуеређена купалишта. „Бомбај“, на неколико стотина метара од црпне станице „Петрац“ и на ушћу Саве у Дунав.

* * *
Први подземни пешачки прелаз у Београду изграђен је у Новом Београду испод Булевара Лењина (данас Булевар М. Пупина), у блоку 21. По почетку градње старији је од подземног пролаза на Теразијама и Зеленом венцу у Београду, али је по пуштању у промет млађи од теразијског пролаза.

* * *
Драма Самјуела Бекета Чекајући Годоа изведена је први пут на Старом сајмишту, неколико месеци после забране, у атељеу Миће Поповића. Премијера је изведена 1956. године у старој згради „Борбе“ и представља прави почетак рада Атељеа 212. Извођењем овог комада родило се и авангардно позориште, као наговештај новог доба у уметности.
* * *
Биоскопи на Новом Београду у 1961. години располагали су са 1.782 седишта, што значи једно седиште на око 22 становника.
* * *
На новобеоградској стази крај Саве, три сезоне, 1967, 1968. и 1969. године, одржане су међународне трке путничких аутомобила. Посебна атракција била је трка једноседа, аутомобила „формуле фау“, веома популарно тркачко возило крајем шездесетих у свету, са серијским моторима „Фолксвагена“ од 1300 кубика. У оквиру велике награде Београда, под називом „Формула 5”, 1969. године одржана је трка која је окупила многе шампионе. Међу њима је био и двадесетогодишњи аустријски возач Ники Лауда, будући троструки шампион света, који је заузео друго место иако је водио до круг пред крај, јер се у последњем кругу окренуо на стази и омућио пратиоцу Панклу да га престигне. Те сезоне такмичење је пратило око 40.000 љубитеља аутомобилизма.
Када је изграђен „Сава центар“ сврстао се међу пет највећих конгресних центара у свету. Данас је међу пет највећих, али у Европи. У овој установи одржавају се међународни скупови, културне манифестације и догађаји којима је присуствовало више од десет милиона посетилаца. У њему се одржавају значајне културне манифестације, као што су: ФЕСТ, БЕМУС, БИТЕФ и друге. У Великој дворани наступао је велики број светски признатих уметника, као што су Хосе Карерас, Владимир Ашкенази, Тото Кутињо, Лу Рид, Б. Б. Кинг, Џипси Кингс, Монсерат Кабаље, Џо Сатријани и др. Група Легенде је више од 20 година заредом одржала концерате у Великој дворани.
* * *
Здравко Чолић је први певач који је одржао концерт у Београдској арени.
* * *
Славни италијански тенор Андреа Бочелија певао је 10. маја 2013. године на највећој икада постављеној бини у Београдској арени, на којој је поред њега наступило још 219 извођача.
* * *
Од 20. до 24. маја 2008. године у Београдској арени је одржано 53. такмичење за „Песму Евровизије“. У конкуренцији такмичара из 43 земље, а победио је Рус Дима Билан с песмом „Believe“.
* * *
Финале Светске лиге у одбојци између Србије и Бразила, 26. јула, у Београдској арени гледало је 22.680 гледалаца, што је рекорд такмичења и наше највеће дворане.

Финална утакмица првенства света за рукометашице изнеђу домаћина Србије и Бразила, одиграна 22.12.2013. године у Београдској арени, биће упамћена као најгледанија у историји женског рукомета. Меч је одигран пред рекордних 19.467 гледалаца.
* * *
На Бежанијској коси 2000. године отворена је прва приватна пијаца у Београду, површине 5.500 m² са 320 тезги.
* * *