Чињенице

НОВИ БЕОГРАД
у бројкама – занимљивости

Нови Београд лежи на ушћу Саве у Дунав, две велике реке, највећој регионалној и другој по дужини европској реци.
Надморска висина износи 74–78 m. Ниво Саве има просечну висину 70 m, а највиши део Бежанијске косе диже се до 110 m апсолутне висине.
Територија општине обухвата површину од 4.096 хектара. Новом Београду припада и речно острво Ада међица, на којем се налази 200 сплавова и 86 сојеница.
Дунав је код Земуна широк око 700, а Сава при ушћу 260 m. Дунав је испред ушћа Саве дубок 22, а Сава пред Дунавом 20 m.
Нови Београд и његова околина имају умереноконтиненталну климу са четири годишња доба. Осунчан је 2.173 сата годишње или просечно 6 сати дневно преко целе године. Средња годишња температура Новог Београда је 11,7 °C. Најтоплији месец је јули (22,1°C 9. Најнижа температура измерена је у Београду 10. јануара 1893. године (-26,2 °C), а највиша 24. јула 2007. године (43,6 °C). Број дана са температуром вишом од 30 °C , тзв. тропских дана, у просеку је 31, а летњих дана са температуром вишом од 25 °C је 95 у години. У Београду просечно буде између 30 и 40 дана са снегом. Најхладнија зима у Београду била је 1928. и 1929. године, када се жива у термометрима спустила на рекордних 25,5 степени испод нуле, зима 2006/07 била је најтоплија од када постоје мерења. Средња дневна температура била је 6,2 степена, што је за цео степен више од досадашњег рекорда забележеног 1997. и 1998. године.
У граду најчешће дувају југоисточни или источни ветар, познатији као кошава, и северозападни ветар. Кошава дува три, седам или двадесет један дан, просечном брзином 25–43 km/h, а у појединим ударима достиже брзину од 130 km/h. Средином двадесетог века, у периоду од 11. октобра до 1. новембра 1953. године, забележено је непрекидно дување орканског ветра чак 31 дан.
* * *
Место на којем је 1827. године изграђен храм Светог великомученика Георгија звало се некада Доње поље, јер је то била најнижа кота приобаља Саве. Поред цркве у то време текла је река Галовица. Прича се да су аласи, када би се Сава удружена с Галовицом излила, везивали чамце за порту цркве. Реке Галовице више нема јер је преко Сурчина одведена у Саву.
После Другог светског рата већина пројеката за реконструкцију или изградњу нових градова у свету била је заснована на постулатима које је Ле Корбизије поставио у Атинској повељи, објављеној у Паризу 1943. године. Атинска повеља утемељена је на концепту озареног града – града сунца, простора и зеленила – и концепту функционалног града, према којем се функције града своде на четири основне активности: становање, рад, рекреација и собраћај. По принципима Атинске повеље изграђени су Чандигар (Генерални план урадио је Ле Корбизије, 1950), Нови Београд (изграђен по модификованој Ле Корбизијеовој доктрини), Бразилија ( план је урадио Лусио Коста, 1957), Велење, универзитетски градови у Багдаду, Мексику, Кини и другим земљама.
Први подземни пешачки прелаз у Београду изграђен је у Новом Београду испод Булевара Лењина (данас Булевар М. Пупина), у блоку 21. По почетку градње старији је од подземног пролаза на Теразијама и Зеленом венцу у Београду, али је по пуштању у промет млађи од теразијског пролаза.
Први архитектонско-урбанистички комплекс у Новом Београду реализован је 1937. године. То је Сајмиште, изграђено у духу модерне архитектуре.
популарно названог „Павиљони“.
Архитекти Бранислав Јовин, Предраг Љубичић и инжењер Стеван Милинковић добили су Октобарску награду 1967. године за обликовање Савског кеја.
Нови Београд има 171 зграду вишу од 9 спратова.

Први облакодер, Палату Београд“ високу 101 m, српска престоница добила је 1974. године према пројекту архитекте Бранка Пешића. Од тада до данас никле су још две зграде које превазилазе њену висину. Обе се налазе у Новом Београду: Пословни центар „Ушће“ (бивша зграда ЦК) – висока је 106 m, а са антенским стубом 136 m и Западна капија Београда са 115 m.

Укупна дужина бициклистичких стаза у Београду је 55,6 km, од тога на Новом Београду 36,3 km.

Седамдесетих година прошлог века Новим Београдом возили су аутобуси који су, као основну ознаку имали број „16“, а уз њега је било прикључени неко слово, па је, на пример „16А“ возио је до блока 37 и 38., „16Б“ до блока 61 и тако у круг, а „16Г“ после Бранковог моста скретао у Улицу Милентија Поповића.

* * *
Име Нови Београд први пут се помиње 1924. године, када је Петар Кокотовић, земљорадник из Бежаније, отворио кафану „Нови Београд“ у Улици Тошин бунар.
У жељи да се издвоје из архитектонске монотоније и да се идентификују са својим окружењем, Новобеограђани су појединим новим зградама или групацијама давали различита имена. Неки од ових назива су општеприхваћени, а неки су у употреби само у локалним оквирима.
Ево неколико примера: „Шест каплара“, групација солитера у блоку 21, на самом прилазу из старог дела града; добили су назив због свог чврстог поретка, али и чињенице да су ти станови додељени војним лицима; „Кинески зид“, зграда у блоку 8; „Три сестре“, идентични солитери у близини Фонтане, повезани међусобно надстрешницом у нивоу приземља; „Потковица“, зграда у Блоку 28, чији полуотворен прстенаст облик подсећа на потковицу; „Телевизорке“, зграде у Блоку 28, које су назив добиле по карактеристичним прозорским отворима; „Мерцедеси“, два солитера у Блоку 38, који су тако постављени да из ваздуха подсећају на заштитни знак познате Немачке фабрике аутомобила; „Западна капија Београда“, два истоветна солитера, поред аутопута на прилазу Новом Београду, спојена на горњим етажама, чиме подсећају на капију. Називу је сигурно допринео и положај зграде (уз аутопут, на прилазу Новом Београду из правца Новог Сада); „Пендрек” (насељена углавном припадницима полиције), „Сиротица” (станови добијени из Фонда солидарности) и „Бесна кобила” (зграда у којој су живели имућнији становници) у Месној заједници „Студентски град”, поред Улице Тошин бунар.
Премда нису тако карактеристични као наведени називи, одомаћили су се још неки називи појединих зграда или групације међусобно сличних зграда или простора. То су: „Павиљони“, „Наполитанке“, „Генералице“, Стари аеродром, Град Сунца и др. Називи појединих зграда полако одумиру или их употребљавају углавном старији суграђани: ЦК, Сив, Сив 2 и 3, Стари Меркатор.
Новобеограђанима је и сâм назив њиховог града звучао гломазно, старомодно и непрактично па је временом прерастао у Новак или Новаћ.
* * *
У Новом Београду налазе се амбасаде Словачке, Јапана, Аустралије и Уједињених Арапских Емирата.
* * *
На простору на којем се данас налази Ерпорт сити (Airport City Belgrade) некада се налазио први аеродром у Београду. Градња аеродрома „Београд“ почела је 1922. године, а свечано је отворен 25. марта 1927. године. Имао је четири писте. Први комерцијални лет у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца обављен је 15. фебруара 1928. године на линији Београд–Загреб. Лет авионом Потез 29 трајао је два сата и 20 минута. У априлу 1941. године на њему је била смештена 51. група VI ловачког пука која је бранила Београд. За време Другог светског рата немачка војска изградила је писту дужине 1600 m. После рата аеродром је коришћен за цивилно и војно ваздухопловсто. Почетком педесетих година прошлог века продужена је писта, тако да је могла да прими највеће авионе у то време. Већ крајем педесетих година аеродром је постао сметња убрзаној изградњи Новог Београда, па је донесена одлука о изградњи новог, модерног аеродрома у Сурчину, а стари аеродром престаје да ради 1964. године.
Ерпорт сити Београд у блоку 65 први је пословни парк у Србији. ОЕЦД је 2006. прогласио овај пројекат за најбољу greenfield инвестицију у региону.

На Бежанијској коси 2000. године отворена је прва приватна пијаца у Београду, површине 5.500 m² са 320 тезги. Инвеститор пијаце је ГП „Веграп“.
У Новом Београду налази се најдужа стамбена зграда у Србији: хиљаду метара дугачка, деветокрака меандрирана зграда у блоку 21. У њој се налази 795 станова, има 62 улаза, 5.152 прозора и 6.380 врата. У овој згради живи око 3.500 људи.
Најстарија улица у Новом Београду је Тошин бунар. Више пута мењала је назив, и то; пре 1897–1942. године звала се Тошин бунар, од 1942. до 1944. Улица Хермана Геринга, од 1944. до 1947. Тошин бунар, од 1947–1951. Донбанска, а од 1951. до данас поново добија првобитни назив Тошин бунар.
Занимљив је податак како је предео испод Бежанијске косе добио назив Тошин бунар. Тоша Апостоловић био је трговац у Земуну и послови су му ишли добро, па се брзо обогатио и стекао углед. Тоша је слабо видео. Једне ноћи уснио је да вода из бунара на Бежанијској коси, где су били добри виногради, има лековиту моћ. Решио је да на свом имању близу садашњег Студентског града ископа бунар. Попео се на плато Бежанијске косе и са горње ивице пустио буре низ падину. Тамо где се буре зауставило, ту је Тоша ископао бунар. Умивао се водом са тог бунара и успео је да излечи очи. У знак захвалности Тоша је свој посед даривао Црквеној српској општини у Земуну. Од изградње бунара овај крај добио је име Тошин бунар. Сан и лек за очи могу бити измишљена прича или легенда, али је истина да је Тоша Апостоловић на свом имању испод Бежанијске косе ископао први бунар и да је то имање поклонио Цркви.
* * *
Прва пешчана плажа у Београду никла је четрдесетих година прошлог века на делу између Бранковог и Старог савког моста. Плажа је добила назив „Ница” по истоименој кафани која се налазила на месту данашњег ресторана „Ушће”. Након Другог светског рата. „Ница” је била омиљено место Београђана. Плажа је имала љуљашке, рингишпил и кабине за пресвлачење. Момци су се купали у тада модерним „тарзанкама” и „маратонкама”, а жене су, у костимима од штампаног платна, покривале већи део тела. Августа седамдесетих година прошлог века, плажа је избетонирана. На левој обали Саве постојала су још два незванична и нуеређена купалишта. „Бомбај“, на неколико стотина метара од црпне станице „Петрац“ и на ушћу Саве у Дунав.
* * *
Поред Великог ратног острва налази се и Мало ратно острво или Коњско, како су га некад звали. Назив је добио по томе што су ту ускоци повремено чували коње.
* * *

На челу Градске општине Нови Београд за протеклих шест деценија било је 15 председника. Неки су били на функцији врло кратко, годину – две, а други и до 10 година. Најкраћи мандат имао је Живко Владисављевић, који је био председник од 26.05.1955 до 31.07.1956. године. Чедомир Ждрња најдуже је владао општином 10 година, 10 месеци и 15 дана.

Председници су били различитих професија, најчешће су били економисти и правници. Било је и КВ радника, али и три доктора наука (Живко Владисављевић, Новица Благојевић и Александар Шапић).

Свега три председника најмногољудније општине рођени су у Београду, Живко Владисављевић, Ненад Миленковић и Александар Шапић. Када су бирани за председника имали су од 34 до 53 године, а најмлађи изабрани председници су Живко Владисављевић и Александар Шапић, који су изабрани са 33, односно 34 године.

За првог човека општине, бирани су само мушкарци. Само је једна дама изабрана за заменика председника, али су зато три жене биране за домаћина општинске славе, која је уведена 2000. године.
* * *
Чедомир Ждрња најдуже је био председник општине: 10 година, 10 месеци и 15 дана.
Зоран С. Стаменковић најдуже је био секретар Скупштине општине: 22 године, 4 месеца и 24 дана. Од 24. јуна 2016. поново је постављен за секретара.
Живан Обреновић најдуже је био одборник Скупштине општине: 16 година и 3 месеца.
Први: председник општине – Стеван Галогажа; председник Извршног савета – Драгољуб Глишић; председник Скупштине општине – Живан Обреновић; секретар Скупштине општине – Нада Тошаиски; начелник Општинске управе – Ђорђе Попац; главни архитекта општине – Ивана Миленковић; општински менаџер – Александар Јоксић; помоћник председника општине – Милош Хетлеровић; PR општине – Дарко Мишић, шеф Кабинета председника општине – Анка Вукелић и прво овлашћено лице за поступање по захтеву за слободан приступ информацијама од јавног значаја – Зоран Стаменковић.
Домаћини општинске славе су угледне личности из јавног живота. Досадашњи домаћини били су: Жељко Ожеговић, председник општине; Предраг Марковић, књижевник; Михајло Пантић, новобеоградски писац; Дарко Чукић, директор ЈУБМЕС банке, Дарко Бабић, генерални директор компаније DHL International d.o.o., Владан Пириватрић, генерални директор компаније Енергопројект холдинг а.д., Топлица Спасојевић, познати бизнисмен, оснивач и председник „ИТМ групе“, Ненад Миленковић, председник општине, Маја Стефановић, директор Предшколске установе „11. април“, Ана Врбанец, директорка Новобеоградске културне мреже, prim. dr sc med. Татјана Радосављевић, директорка Лекарске коморе Србије, Александар Шапић, председник општине и Немања Цабунац, заменик председника општине.
* * *
Пре шест деценија, општина Нови Београд започела је сарадњу са општинама из иностранства. Као резултат те сарадње је потписивање Повеље о братимљењу, коју су потписали Новица Благојевић, потредседник општине Нови Београд и генерал Пјер Билот, посланик општине Кретеј 25.101973. године. Једна мања улица и сквер у париској општини Кретеј носе назив „Нови Београд“. До сада су потписане две повеље о братимљењу и осам о сарадњи.
* * *
Октобра 1997. године направљена је и постављена интернет презентација општине.

* * *

1998. издата су два пригодна коверта с новобеоградским мотивима академског сликара Марине Калезић. На Дан општине коришћен је и пригодан поштански жиг са амблемом Новог Београда. Штампана је и дописница у тиражи од 200.000 примерака.
* * *
Драма Самјуела Бекета Чекајући Годоа изведена је први пут на Старом сајмишту, неколико месеци после забране, у атељеу Миће Поповића. Премијера је изведена 1956. године у старој згради Борбе и представља прави почетак рада Атељеа 212. Извођењем овог комада родило се и авангардно позориште, као наговештај новог доба у уметности.
* * *
Биоскопи на Новом Београду у 1961. години располагали су са 1.782 седишта, што значи једно седиште на око 22 становника.
Из студија на Београдском сајму, који се тада налазио на простору данашњег Старог сајмишта, 1938. године емитован је први телевизијски снимак за велики павиљон, где је публика могла да прати различите забавне тачке. Захваљујући овој атракцији, јесењи београдски сајам окончан је рекордном посетом од 200.000 људи.
* * *
Пре него што је 1948. почела изградња Новог Београда, постојале су две кафане које су носиле назив „Нови Београд“. Једна се налазила на Чубури и била је позната по доброј кухињи и циганској музици, а друга у Новом Београду, У Улици Тошин бунар, коју је 1924. г. отворио Петар Кокотовић, угледни земљорадник. Данас, кафана са тим називом налази се у Бечу. Крагујевчанин Момчило Николић отворио је кафану-кафић пре 32 године и дао јој то име, да привуче муштерије из тадашње Југославије. Кафана поред (која се сад зове „Мариа“) се звала „Сарајево.

* * *
Када је изграђен „Сава центар“ сврстао се међу пет највећих конгресних центара у свету. Данас је међу пет највећих, али у Европи. У овој установи до сада је одржано више од 9.700 домаћих и међународних скупова, као и око 20.000 културних манифестација и догађаја којима је присуствовало више од десет милиона посетилаца. У њему се већ годинама одржавају значајне културне манифестације, као што су: ФЕСТ, БЕМУС, БИТЕФ и др. У Великој дворани наступао је велики број светски признатих уметника, као што су Хосе Карерас, Владимир Ашкенази, Тото Кутињо, Лу Рид, Б. Б. Кинг, Џипси Кингс, Монсерат Кабаље, Џо Сатријани и др. Група Легенде је 22. годину заредом одржала 55 концерата у Великој дворани.
* * *
Комбанк арена је највећа дворана у овом делу Европе. Званично, капацитет јој је 19.982 места. По величини заузима пето место у Европи, иза СЦЦ „Петербуршки“ – Русија (25.000), дома „Синан Ердем“ – Турска (22.500), Спортске палате „Мерксем“ – Белгија (21.000) и Келн арене – Немачка (20.000). Површина је 48.000 квадратних метара, распоређених у шест етажа. У дворани је 68 луксузних ложа, које могу да приме 768 посетилаца и ВИП салон са 38 места.
Здравко Чолић је први певач који је одржао концерт у Београдској (данас Комбанк) арени, пред 25.000 гледалаца.
У Комбанк арени, од 20. до 24. маја 2008. године, одржано је 53. такмичење за „Песму Евровизије“. У конкуренцији такмичара из 43. земље, што представља рекордан број до сада, победио је Рус Дима Билан с песмом „Believe“.
Финале Светске лиге у одбојци између Србије и Бразила, 26. јула, у Београдској арени гледало је 22.680 гледалаца, што је рекорд такмичења и наше највеће дворане.
Финална утакмица првенства света за рукометашице изнеђу домаћина Србије и Бразила, одиграна 22.12.2013. године у Београдској арени, биће упамћена као најгледанија у историји женског рукомета. Меч је одигран пред рекордних 19.467 гледалаца.
Тениска репрезентација Србије, у саставу Новак Ђоковић, Виктор Троицки, Јанко Типсаревић и Ненад Зимоњић, освојила је 5. децембра 2010. године први пут Дејвис куп, победом над Француском У Београдској арени. Тиме је Србија постала 13. земља која је освојила „салатару“, једно од најцењенијих знамења за тимско достигнуће у спорту, за више од сто година постојања.

Славни италијански тенор Андреа Бочелија певао је 10. маја 2013. године на највећој икада постављеној бини у Комбанк арени, на којој је ,поред њега, наступило још 219 извођача (150 чланоава Академског хора „Обилић“ и 69 музичара симфонијског оркестра Camerata Serbica).

Постављање мозаика у Београдској арени састављеног од 137.264 фотографија осмеха, 15. октобра 2009. године, Србија је заједно са покретачем акције жвакачим гумама Орбит бележила обарање Гинисовог рекорда. У кампањи „Ми сакупљамо осмехе, треба нам и твој“, грађани Србије су у периоду од 1. марта до 20. септембра 2009. сакупљали „насмејане“ фотографије од којих је сачињен највећи мозаик осмеха на свету, који заузима 930 квадратних метара. Овим мозаиком Србија је оборила рекорд који ји 2008. године постављен у Бирмингену у Великој Британији.

После десет година Београд је по други пут био домаћин Европског првенства у ватерполу које је одржано у Комбанк арени од 10-23. јануара 2016. године. На Европском првенству 1995. у Бечу је, такође, играно у монтажном базену, али је он био постављен на фудбалском стадиону у Пратеру, иза гола, на којој су били гледаоци. Ватерполисти су се, да би ушли у њега, пели као боксери кад улазе у ринг. Финале између Србије и Црне Горе у Арени је пратило је 18.473 навијача. Европско финале је постало најпосећенија утакмица у историји, а досадашњи рекорд је држао двобој за злато између Мађарске и Русије на Олимпијским играма 2000. године у Сиднеју, који је посматрало 17.000 гледалаца.

На Европском првенству у футсалу, које одржано од 2-13. фебруара 2016. године у Београдској арени, пао је рекорд у броју гледалаца на отварању првенства. Премијерну утакмицу између Србије и Словеније гледало је преко 11.000 навијача. Овом бројком је оборен рекорд са отварања ЕП 2012. у Загребу, када је дуел између Хрватске и Румуније пратило 8.000 навијача.

* * *
Хала спортова је најстарији спортски објекат у Новом Београду. У хали су гостовале многе домаће и иностране музичке звезде. Годинама је у њој свирала „Рибља чорба”, али су наступали и Брајан Адамс, „Забрањено пушење”, „Куд идијоти”, „Моторхед” „Соулфлај” и други. У периоду од 1970 до 1990 у њој су се одржавале утакмице кошаркашког клуба Партизан. У њој су играли наши славни кошаркаши: Кићановић, Славнић, Далипагић, Дивац, Ђорђевић, Даниловић и др. Скупштина општине је 29. децембра 2015. године донела одлуку да се Хала спортова зове по Ранку Жеравици, легендарном тренеру.

Најпознатији „тениски базен“ на свету налази се у Спортском центру „11. април“ на Бежанијској коси. Одатле су се у тениску орбиту винули Ана Ивановић и Јанко Типсаревић. Пре њих, у базену је пливао Александар Шапић, познати ватерполиста и садашњи председник општине.
Најпознатији баскет терен на Новом Београду је „Ранч”, који се налази у блоку 2, непосредно поред старог Меркатора. На њему су стасале многобројне генерације, а од познатијих ту су начинили своје прве кошаркашке кораке Јарићи, Мока Славнић је играо „два на два”, а Александар Ђорђевић је увежбавао тројке.
На новобеоградској стази крај Саве, три сезоне, 1967, 1968. и 1969. године, одржане су међународне трке путничких аутомобила. Посебна атракција је била трка једноседа, аутомобила „формуле фау“, веома популарно тркачко возило крајем шездесетих у свету, са серијским моторима „Фолксвагена“ од 1300 кубика. У оквиру велике награде Београда, под називом „Формула 5”, 1969. године одржана је трка која је окупила многе шампионе. Међу њима је био и двадесетогодишњи аустријски возач Ники Лауда, будући троструки шампион света, који је заузео друго место иако је водио до круг пред крај, јер се у последњем кругу окренуо на стази и омућио пратиоцу Панклу да га престигне. Те сезоне такмичење је пратило око 40.000 љубитеља аутомобилизма уз директан телевизијски пренос.

Давне 1986, Југославија је постала светски првак у ватерполу, Иван Лендл је освојио свој други Ролан Гарос, а група тениских ентузијаста, предвођена иницијатором Мирком Ратковићем, 25. октобра, основала је тениски клуб и изабрала Мирка Ратковића за председника клуба. Београд је тада имао само 20 терена, а Пореч 150. У јесен 1988. организован је први клупски турнир на бетонском терену у школском дворишту, а победник је био професор Зоран Брка Павловић. Прве турнире за млађе категорије на теренима клуба одиграли су Јанко Типсаревић, Никола Ћаћић, Дуци Лајовић, Јелена јанковић, Ана Тимотић. Клуб је организовао и професионалне турнире из серије FUTURES, а прве бодове освојили су Борис Пашански, Дарко Маџароски, Илија Бозољац, Виктор Троицки.

* * *
Први пут у 45 година дугој каријери, легендарна рокенрол група „Ролингстонси“ одржала је 14. јула 2007. године концерт у Београду, на Ушћу. Мик Џегер, Кит Ричардс, Рони Вуд и Чарли Вотс извели су 18 песама пред 50.000 посетилаца.
Највећа поп икона данашњице, Мадона Луиза Чиконе, 24. августа 2009. године одржала је на Ушћу спектакуларан концерт пред око 30.000 обожавалаца у оквиру светске турнеје „Sticky & Sweet“.

* * *

НОВОБЕОГРАДСКИ ЗНАКОВИ
Амблем – симболична фигура (предмет или слика симболичког карактера) која служи да се на фигуративан, симболичан начин изрази једна мисао).
Амблеме имају државе, политичке партије и друге организације, разне институције итд.Државни амблеми су застава и грб.

Грб – симболички знак једне државе, владара, града, појединаца и др.

Историја настанка заштитног знака Новог Београда почиње крајем седамдесетих година прошлог века. Обележавајући јубиларну тридесетогодишњицу од почетка изградње Новог Београда, Скупштина општине је 22. марта 1977. године донела Одлуку о установљењу друштвеног признања поводом тридесетогодишљице изградње Новог Београда. Одлуком је установљена плакета „ Нови Београд 1948-1978“.
Плакета је правоугаоног облика заобљених углова. На левој страни се налазе фигуре жене и мушкарца са лопатом и крампом, који представљају бригадире и симболизују радне бригаде на изградњи Новог Београда. Десно је споменик Мештровићевог победника, као симбол града Београда. Испод Победника је исписан назив општине, а десно године 1948-1978., године почетка изградње и јубилеја Новог Београда. У позадини се виде силуете солитера, који представљају нови, модеран град на левој обали Саве.
У недостатку званичног знака Новог Београда, ова плакета се после јубилеја користила као знак општине. На различитим документима и публикацијама које је издавала Скупштина општине коришћен је знак, с тим да су извршене измене на њему: брисане су године, 1978. година је замењена са годином када је употребљаван знак и сл. Знак су, у измењеном облику, прихватиле и разне установе и организације.
У жељи да се комуникација општине са јавношћу одвија на препознатљив начин, средином 90-тих, покренута је иницијатива за израду визуелног идентитета и симбола (грб или амблем).
Скупштина општине Нови Београд на седници одржаној 28.12.1995. донела је Одлуку о приступању изради амблема општине Нови Београд, који би на симболичан начин визуелно изразио битне карактеристике Новог Београда.
Извршни одбор је на седници 24.01.1996. године именовао Конкурсну комисију у саставу: председник и секретар Скупштине општине Чедомир Ждрња и Зоран Стаменковић, професори Факултета примењених уметности и дизајна: Стјепан Филеки; Милош Ћирић и Александар Пајванчић.
На позивни конкурс су позване следеће агенције: Партнер, Profi desing group, SAATCHI & SAATCHI, NO NAME и IDOLS & FRIENDS.
Конкурсна комисија је на седници одржаној 20. маја 1996. године разматрала пристигле радове. Том приликом међу члановима Комисије је дошло до подељеног мишљења и дилеме да ли општина треба да има амблем или грб. И за једно и друго мишљење изнети су многобројни аргументи. Комисија је донела одлуку да се не усвоји ни једно предложено решење.
Извршни одбор је 9.07.19996. године изабрао нову Конкурсну комисију за израду амблема општине у саставу: Чедомир Ждрња, председник Скупштине општине; Радомир Вуковић, дипломирани архитекта – дизајнер; Зоран Блажица, академски дизајнер; Растко Ћирић, професор Факултета примењених уметности и дизајна; Милорад Вукомановић-Мишел, академски керамичар и Зоран Стаменковић, секретар Скупштине општине.
Позивни конкурс је расписан новембра 1977. године и позвани су : Славимир Стојановић, Борут Вилд, Милош Илић, Милош Аризовић и Агенција АдАстра.
Жири је прихватио решење Милоша Илића. Међутим, Скупштина општине никада се није изјаснила о том предлогу.
За потребе обележавања јубилеја – 50 година од почетка изградње Новог Београда ангажована је Агенција Revision да уради знак општине.

Знак је употребљен на промотивном материјалу, а посебну пажњу су привукли јубиларни сребрњак у тиражу од 200 комада, врећица са песком и поштански жиг.

После два неуспела конкурса, Скупштина општине прихватила је 15. фебруара 2000. идејно решење агенције Revision, као знак Новог Београда. Знак се састоји од два паралелна вертикална правоугаоника различите висине који симболизују солитере, Западну капију и град уопште; иза њих у доњем углу пролази хоризонтална закривљена површина различите ширине која симболизује реке и Нови Београд. Овај знак је био у примени до 2003. године.

Одборници Скупштине општине су марта 2002. године одлучили да се приступи изради грба због тога што је општина Нови Београд једина градска општина у саставу града Београда која нема грб и што је амблем општине, који је био у употреби, превазиђен и није задовољавајуће решење.
Поступајући по одлуци Скупштине, Извршни одбор је 3.09.2002. године донео решење о формирању Комисије за израду грба, у који су изабрани: Жељко Ожеговић, председник Скупштине општине; Александар Палавестра, потпредседник Хералдичког друштва; Растко Ћирић, професор Факултета примењених уметности и одборници Марко Ђуришић и Антоније Антић.

На предлог Српског хералдичког друштва „Бели орао” Скупштина општине је 11. јула 2003. године донела Одлуку о грбу и застави општине Нови Београд. Грб се користи у три нивоа: као основни, средњи и велики грб.

основни средњи велики

Мотивски репертоар усвојеног грба је следећи:
Сребрни витао представља ушће Саве и Дунава код Београда. Испуњени простор витла алудира на грб града Београда (сребрна тврђава на црвеном брегу), док су црвеним означена транс флувијална подручја града. Комбинација боја (црвено, плаво и бело) подсећа на заставу Србије и некадашње Федерације, чије је седиште Владе на територији Новог Београда.

На средњем нивоу грб је допуњен територијалном ознаком у виду бедемске круне, која у европској херадици означава да је у питању грб територије, а не породице, династије или појединца. С обзиром да је Нови Београд највећа општина у земљи са око 250.000 становника, има златну бедемску круну са четири видљива мерлона који припадају територији које имају изнад 100.000 житеља.

Грб од липовог дрвета,
аутор Радмило Јаклич, Метлика, Словенија

Велики грб има заставице у лету, што је јединствен случај у нашој
територијалној хералдици, а у европској један од најређих мотива. Ластавице су весници пролећа, буђења природе и обнове живота; оне су такође симбол настањивања, свијања гнезда, дома коме се увек враћа после својих повремених миграција. Заставе се такође појављују на нивоу великог грба. По правилу десна застава, а у хералдици је десна страна обрнуто од онога како гледате, припада непосредно надређеној територији. С обзиром да је Нови Београд градска општина по правилу та застава припада застави Града Београда. Лева застава је застава титулара.

Општина је, по први пут, добила и своју заставу – стег. У Одлуци је употребљен израз стег не само због тога што је то стари словенски израз, стара словенска реч, него и због тога што се у хералдичкој вексилолошкој терминологији под појмом стег означава квадратна застава са хералдичким мотивима. Када нема херладички мотив може бити и застава и онда није везана за то да има одређену форму. Све градске општине са изузетком Општине Палилула усвојиле су ту квадратну заставу. Таква је уосталом и застава Београда. И она такође спада у категорију стегова.