Уместо екрана, укључити се у игру и учење с децом
Малишани који проводе много времена испред екрана, нарочито деца до две године, показују проблеме у развој говора, пажње и самоконтроле, па је стална едукација родитеља као и свих који раде с децом, као и подсећање да се уместо екрана у слободно време деце укључе одрасли, најбоља превентива овом проблему савременог доба.
Такви ставови изнети су на трибини „Утицај екрана на развој“ деце одржане у уторак 13. јуна у општинском Центру за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом „Нови Београд“ .
Поводом јуна, месеца родитљства, трибина је организована у сарадњи са издавачком кућом “Дата статус”.
Стручњаци из области дечијег развоја, развоја говора и језика пред окупљеним родитељима, васпитачима и учитељима, истакли су важност заједничког учења са децем у раном узрасту.
Директорка Центра, мастер логопед Милка Миловановић Минић, истакла је да правовремена и континуирана едукација буди свест родитеља о томе да прекомерна употреба екрана потенцијално утиче на кашњење у развоју говора и језика код мале деце, те да успешно усмерава породице на смањивање времена за употребу екрана у својим домовима. То доприноси квалитету заједничког слободног времена, активностима са више интеракције, пажње и комуникације кроз игру, заједничко учење и планирање заједничких активности ван дома.
Развојни неуропсихолог, специјалиста психијатрије и психотерапеут др Радмила Ристић Димитријевић је подсетила слушаоце на основне чињенице о развоју психичких структура и функција детета као и на важност стабилне привржености између детета и родитеља.
Наводећи резултате више истраживања на тему утицаја екрана на психички развој деце, др Ристић Димитријевић је као упозоравајуће истакла резултате студије из 2020. године, групе истраживача из Медицинског центра Дечје болнице у Синсинатију, спроведену уз коришћење магнетне резонанце и психолошких тестова код 47 здраве деце, узраста од три до пет година.
То истраживање је показало да малишани који проводе више времена испред екрана показују лошију микроструктурну повезаност нервних путева мозга, посебно у деловима мозга који су задужени за развој говора, пажње, самоконтроле и способности утврђивања циљева и планирања. Деца имају нижа постигнућа на тестовима језичког изражавања и брзине именовања предмета, што су предиспозиције за учење читања, писања и уопште, за развој академских способности детета.
О искуствима из рада у развојном саветовалишту Дома здравља Земун, говорила је Ирена Станковић Јанковић, мастер логопед, реедукатор психомоторике и системски породични психотерапеут под супервизијом.
Она је истакла да су последице изложености екранима код мале деце врло озбиљне и да могу тешко да оштете капацитет за развој говора и језика, те да доведу до кашњења у развоју. Она је изнела став да би било пожељно да се деца до друге године, уопште не излажу екранима.
Трибину је закључила Милка Миловановић Минић. Она је истакла да је идеја општинског Центра и општине Нови Београд, да се прошири мрежа подршке родитељима и деци кроз окупљање организација и појединца који активизмом и волонтеризмом у сферама свог деловања, покрећу важне теме и дају одговоре на то како се може унапредити родитељство и рад са децом у ком смислу су пресудни информисање и едукација, ширење толеранције, солидарности и друштвено-одговорно понашање.