У Блок галерији у петак, 15. децембра, у 19 часова, отварање изложбе “ Прождирачи светова” ауторке Дуње Брановачки

У новобеоградској Блок галерији, Јурија Гагарина 221, петак, 15. децембра, с почетком у 19 часова, биће отворена изложба ПРОЖДИРАЧИ СВЕТОВА, ауторке ДУЊЕ БРАНОВАЧКИ.
Дуња Брановачки (1985, Сента) основне и мастер студије је завршила на Академији уметности у Новом Саду, студент је докторских студија на Академији у Новом Саду. Од 2013. године ради на департману за Графичко инжењерство и дизајн на Факултету техничких наука у Новом Саду. Члан је УПИДИВ-а од 2014. и СУЛУВ-а од 2022. године.
У предговору каталога стоји:
“ Прождирачи светова”
Замишљам таму, баршунасто богату, и по њој расуте звезде. Кап крви из које бујају црвени корали. Црну птицу у лету. Крв на снегу. Ветар у крошњама. Варницу у ноћи. Пепео, корење, шаке пуне земље. Црно перо ношено ветром, око које непомично зури. Око, велико као звезда. Још птица, још снега. Нешто храпаво. Нејасан немир, осећај као да стојим на ивици. Шум. Откуцаји срца великог као свет. Танка нит црвеног конца пружа се кроз таму.

Серија колажа својим поједностављеним облицима и сведеном палетом боја прича најстарије приче: о светлости и тами, крви и пореклу звезда. Тросјтво црвене, беле и црне боје из сцене у сцену приказује мистична бића забављена сопственим ритуалима и циклусима рађања, раста, пропадања и смрти. Овај својеврсни бестијаријум је предлог нове и личне митологије, која се неумитно ослања на митологије које су јој претходиле. Преузимањем симбола који се често срећу у митовима о стварању света (јаје, корњача, дрво, семе, крв, око, шака) и њиховим понављањем, откривамо формуле помоћу којих почињемо да успостављамо ред у хаосу који нас окружује.

Ови радови баве се питањем могућности нових митологија, и колико је уопште могуће направити отклон према нечему што је ново, а што би у исто време комуницирало и са дубоким потребама и страховима људи. Да ли у савременом друштву постоји оваква потреба? Ко смо ми? Колико су нам блиски симболи који извиру из таме, и да ли њихов изненадни бљесак или упорно понављање могу да оставе неки траг у ономе што сматрамо својим ја? И да ли ће тај траг бити површинска огребодина или рана, неочекивано дубока?
Текстилни колажи направљени од мешавине нових и старих материјала замишљени су као могући артефакти ритуала нове митологије, објекти који се као носиоци сећања постављају иза особе која је одабрана да прича причу. У зависности од распореда ових објеката на зиду, мења се и прича. За ове радове битна је текстура и тактилност старих комада платна који својом величином и обликом сугеришу коначни изглед композиције. Делови текстила обојени рђом, лишћем, цвећем, као и делови текстила истањени од дугогодишње употребе па затим крпљени, прекрајани и сечени за неке нове сврхе сугеришу тиху упорност у трајању.

У тами међу звездама безимена створења стварају и прождиру читаве светове. Потреба да се бескрајна тама сагледа и објасни поприма различите облике али никада не нестаје у потпуности. Обрасци људског понашања се врте у кругу, изражавајући старе потребе и страхове на нове начине.
У својим радовима проучава стварна и измишљена чудовишта, природу, збирке, маске, визуелне листе и кабинете чудеса.Дуња Брановачки“

Изложба ће бити отворена до 27. децембра 2023.г.