)
У Блок галерији у петак, 13. октобра, у 19 часова, отварање изложбе „Дрво и облик“, аутора Владана Љубинковића
У Блок галерији, Јурија Гагарина 221, у петак, 13. октобра, с почетком у 19 часова, биће отворена изложба „Дрво и облик“, аутора Владана Љубинковића.
Владан Љубинковић (рођен 1951. године у Младеновцу, Србија) је академски сликар, редовни професор у пензији Архитектонског факултета, Универзитета у Београду. Основну школу завршио је у родном граду, гимназију је похађао у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности, Универзитета у Београду 1975. године. На истом факултету је и магистрирао 1981. године. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1976. године и Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС) од 2008. године. Године 1974. почиње излагачку активност и учествује на бројним групним изложбама. Приредио је двадесетдве самосталне изложбе у земљи и иностранству. Добитник је Велике награде Асоцијације српских архитеката (АСА) за скулптуру “Олово и крв”, 2019. године.
Владан Љубинковић (рођен 1951. године у Младеновцу, Србија) је академски сликар, редовни професор у пензији Архитектонског факултета, Универзитета у Београду. Основну школу завршио је у родном граду, гимназију је похађао у Београду. Дипломирао је на Факултету ликовних уметности, Универзитета у Београду 1975. године. На истом факултету је и магистрирао 1981. године. Члан је Удружења ликовних уметника Србије (УЛУС) од 1976. године и Друштва за естетику архитектуре и визуелних уметности Србије (ДЕАВУС) од 2008. године. Године 1974. почиње излагачку активност и учествује на бројним групним изложбама. Приредио је двадесетдве самосталне изложбе у земљи и иностранству. Добитник је Велике награде Асоцијације српских архитеката (АСА) за скулптуру “Олово и крв”, 2019. године.
Изложба ће бити отворена до 25.октобра 2023.г.
У предговору каталога који је потписала Драгица Вуковић, истроричарка уметности , стоји:
“ Дрво и облик, стабло, дрво….синоними у нашем језику и појмови првих спознаја о природи са којима почиње откривање света, материјалног присуства креације природе у заједничком простору и животу. Појмовник би, даље описивао врсте, особине, квалитете, све разноврсности овог облика које откривамо у сусретима, додиром, посматрањем, изучавањем… Шта се догађа када дрво, стабло, свеприсутни материјал говори о себи визуелно, али и о себи као појави, својим разним приказима, препознатљивим и непрепознатљивим појављивањима, естетским моћима које откривају и његову духовну природу? Сликар Владан Љубинковић се више од четрдесет година, тихо и темељно, бави овим питањима, стварајући скулптуре камерног типа, људске мере и једноставне структуре. Ова врста описа би, да је о речима реч, била песма и анализирали би њену структуру у другом естетском коду и правилнику. Али, пред нама је дрво и обраћа нам се самим собом и кроз себе, као материјал покоран пред ватром, а прерађено трансформисан у листове папира, чуваре знања и сећања, обостраног трајања. Витке форме визуелних наратива чувају облик стабла, тела овог племенитог материјала. Владан Љубинковић утискује спиралу, празнилу постојања у времену, у пресеку стабла и његових годова којима дрво бележи своје време у простору. Поставља га вертикално и нуди као слику која открива природу овог материјала. Скулптуре на, такође, дрвеним постаментима као основом, бојом директно уводе ликовни језик и настављају „читање“природног присуства овог материјала и богатства могућности које нуди. Једноставни апстрактни облици, обојени или остављени у боји коју носе својим саставом, обраћају се као наставак, акценат креације и симболике који је природа понудила.”
У предговору каталога који је потписала Драгица Вуковић, истроричарка уметности , стоји:
“ Дрво и облик, стабло, дрво….синоними у нашем језику и појмови првих спознаја о природи са којима почиње откривање света, материјалног присуства креације природе у заједничком простору и животу. Појмовник би, даље описивао врсте, особине, квалитете, све разноврсности овог облика које откривамо у сусретима, додиром, посматрањем, изучавањем… Шта се догађа када дрво, стабло, свеприсутни материјал говори о себи визуелно, али и о себи као појави, својим разним приказима, препознатљивим и непрепознатљивим појављивањима, естетским моћима које откривају и његову духовну природу? Сликар Владан Љубинковић се више од четрдесет година, тихо и темељно, бави овим питањима, стварајући скулптуре камерног типа, људске мере и једноставне структуре. Ова врста описа би, да је о речима реч, била песма и анализирали би њену структуру у другом естетском коду и правилнику. Али, пред нама је дрво и обраћа нам се самим собом и кроз себе, као материјал покоран пред ватром, а прерађено трансформисан у листове папира, чуваре знања и сећања, обостраног трајања. Витке форме визуелних наратива чувају облик стабла, тела овог племенитог материјала. Владан Љубинковић утискује спиралу, празнилу постојања у времену, у пресеку стабла и његових годова којима дрво бележи своје време у простору. Поставља га вертикално и нуди као слику која открива природу овог материјала. Скулптуре на, такође, дрвеним постаментима као основом, бојом директно уводе ликовни језик и настављају „читање“природног присуства овог материјала и богатства могућности које нуди. Једноставни апстрактни облици, обојени или остављени у боји коју носе својим саставом, обраћају се као наставак, акценат креације и симболике који је природа понудила.”