Међународни дан породице обележен конференцијом у општини Нови Београд
Савремена породица није увек у стању да се самостално избори са многобројним изазовима и убрзаним темпом живота, а сваки члан породице другачије преживљава кризу у породици – речено је данас на конференцији у Градској општини Нови Београд, организованој поводом 15. маја, Међународног дана породице.
Структура породице је промењена, већина их је једнородитељских, у домаћинствима је све мање бака и дека, јер живе одвојено од деце и унука, па је више панелиста истакло да мора бити промењен и ниво услуга за породицу, пре свега на локалном нивоу, као и да та подршка мора бити системска и добро усклађена.
Конференцију “Породица пред изазовима савременог друштва-могућности подршке и унапређење сарадње“, организовали су Општински центар за бригу о старима деци и особама са инвалидитетом „Нови Београд“ и Фондација СОС Дечија села Србија, а учеснике је поздравио председник општине Нови Београд Бојан Бован.
Бован је нагласио да је подршка породици у фокусу рада локалне управе, те да се конференцијa породицом бави из стручног угла, али да има идентичан циљ као и Градска општина и пре свега, сваки родитељ, а то је да дете добије могућност одрастања у одговорног, успешног и доброг човека.
-Бесплатним спортско-едукативним програмима, поделом пакетића, излетима и породичним фестивалима, као и кроз подршку особама са инвалидитетом коју спроводимо посредством Општинског центра, Општина Нови Београд донекле растерећује кућни буџет породице, али је можда још важније то што стварамо могућност породичног дружења и окупљања које је неопходно посебно у овако великој и урбаној средини какав је Нови Београд – нагласио је председник општине.
Он је додао да на општинским манифестацијама увек учествују и деца из Предшколске установе „11. април, као и чланови удружења најстаријих суграђана, чиме шаљемо поруку међугенерацијске сарадње.
Директорка општинског Центра за бригу о старима деци и особама са инвалидитетом „Нови Београд“ Милка Миловановић Минић је у уводном обраћању истакла да је Центар успоставио сарадњу са више од 50 институција установа и организација цивилног друштва које се баве питањем подршке породици.
-Повезујемо различите актере у друштву на идентичном задатаку, а то је подршка породици која за дете треба да буде подстицајна и основна здрава заједница, за младе подршка њиховом осамостаљивању, а за своје најстарије чланове чврст ослонац – рекла је Миловановић Минић.
Данашњом конференцијом желимо да скренемо пажњу на значај повезивања свих локалних актера, како би очували ову најважнију базу сваког од нас – додала је Миловановић Минић.
У име Фондације СОС Дечија села Србија, која 2004. године ради на унапређењу квалитета живота деце и младих без родитљског старања, присутне је поздравила председница Управног одбора Невена Чаловска.
Она се осврнула на неколико програма те Фондације, као што је програм „Јачање породице“ за породице у ризику, који се спроводи у девет општина у Србији, како би се спречило издвајање деце из породице, а кроз који је прошло 1.281 породица у ризику.
-Фондација је пре две године покренула и пројекат дневног борака за децу са проблематичним понашањем, док је програм „Јаки млади“, намењен особама које излазе из система алтернативне бриге о деци – нагласила је Чаловска.
У две панел дискусије представници релевантних институција и установa, као и организација цивилног друштва, изнели су примере добре праксе и закључке на тему подршке породици.
Учесници расправе у првој панел групи биле су Весна Трбовић у име Републичког завода за социјалну заштиту, Ирена Станковић Јанковић из Развојног саветовалишта Дома здравља Земун, Јелена Дубљевић директорка Предшколске установа „11. април“ Нови Београд и Слађана Ивановић из Саветовалишта за брак и породицу Градског Центра за социјални рад у Београду.
У другој панел групи учествовале су Рада Дивац испред Центра за социјални рад у Пријепољу, Милица Луковић Радаковић из Виктимолошког друштва Србије као и Данијела Барјактаровић из Фондације СОС Дечија села Србија, која је изнела податак Републичког завода за социјалну заштиту из 2023. године, према ком је у тој години евидентирано 8.000 деце код којих је уочен неки облик запуштености, занемаривања или су деца претпела неки облик насиља.
-Током 2022. године у односу на претходне, забележено је 20 одсто виише издвајања деце из породице – рекла је Барјактаровић – У 50,1 одсто случајева разлог издвајања из породице је неадекватна брига родитеља, у 18,8 одсто реч је о одсуству родитељског старања, у 17,7 одсто случајева наведена је спреченост родитеља за адекватну бригу, а у 8,9 одсто, разлог издвајања је насиље у породици – истакла је Барјактаровић.