Изложба Милице Ракочевић у Блок галерији

У новобеоградској Блок галерији, Јурија Гагарина 221, ПЕТАК, 12. НОВЕМБРА, с почетком у 19 часова, биће отворена изложба цртежа и објеката/ скулптура, ауторке МИЛИЦЕ РАКОЧЕВИЋ. Изложба је отворена до 24.новембра 2021.
Милица Ракочевић рођена у Краљеву 1996. Завршила Средњу Уетничку Школу у Краљеву. Факултет Ликовних Уметности, одсек Вајарство, уписала 2015 у класи професора Габриела Глида, а завршила у класи професора Здравка Јоксимовића 2019. Други семестар треће године основних академских студија провела на Факултету Лепих Уметности Xафа, Xи ан у Кини. На четвртој години, месец дана проводи на практичној радионици у Железари Смедерево, ХБИС-у. Мастер студија, такође на ФЛУ, завршила у класи професора Здравка Јоксимовића 2020 године. Живи и ради у Шапцу у уметничкој ливници.
Награде: Награда „Кузмановић“ за портрет, 2016 / Награда ФЛУ за скулптуру „Владета Петрић“, 2019 / Награда ФЛУ за скулптуру „Илија Коларевић“, 2019
Симпозијуми: 2019. Симпозијум камена у Центру пољске скулптуре у Оронску, Ороńско, Пољска / 2019. Летњи симпозијум дрвета Националне Уметничке Академије у Софији, Ахтопол, Бугарска
Самосралне изложбе: 2018. Самостална изложба, Xи ан, Кина
Групне изложбе: 2015.Иницијатива, Културни центар Рибница, Краљево / 2016, 2017, 2018, 2019, Годишње изложбе студената ФЛУ, Београд / 2016. Изложба радова награђених студената, Галерија ФЛУ, Београд / 2018. 47. Изложба цртежа и скулптура малог формата студената ФЛУ уБеограду, Галерија Дома Омладине Београда/ 2019.Изложба радова награђених студената, Галерија Флу, Београд / 2019. Перспективе 35, Национална галерија, Београд, Народни музеј, Велико Градиште, Српски културни центар, Париз / 2019. Годишња изложба удружења ликовних стваралаца града Шапца, Народни музеј, Шабац / 2020. Радионица скулптура у металу студената вајарства ФЛУ реализована у ХБИС Гроуп Сербиа, Галерија ФЛУ, Кнез Михаилова 53, Београд / 2020. Мастерпице ИИ, Уметнички простор У10 / 2020. Мастеред оут, Нова галерија визуелних уметности, Крунска 60, Београд

Опис уметничког пројекта
Вредности које постоје на слободним, стилизованим комадима комбинованих елемената и материјала, произилазе из искуства стеченог моделовањем акта и анализирања фигурације људске анатомије и транспоновање те комплекстости у логичну и функционалну целину. Проблематика је потпуно другачија у овом случају, спознаја потешкоће компоновања и мирења одређених елемената неке композиције је задатак далеко комплекснији и тежи него што се чини.
Облик у визуелној спознаји подразумева стање спољње структуре, значењем, димензијама и положајем у простору, он је конкретни просторно-материјални реалитет, како у смислу поимања тако и настајања и значења.Облик је и свака боја постављена на равни, облик је у боји и боја је у облику исто онако као што су време у простору и простор у времену.
Опажање, поређење и разликовање бих узела као први важан корак у приступању моделацији. Свака форма мора да има некакву унутрашњу логичност, односно, архитектуру која се схвата као градња једне формалне целине, јер архитектонско обликовање претвара уметничко истраживање природе у дело вишег реда. Свођење приказа на основне црте, редуковање детаља, одбацивање споредног и наглашавање примарног облика, процес којим се облици из природе своде на сажету чисту форму у којој су садржани само карактерни елементи. Без тих елементарних чинилаца приказ остаје дилетантски. Стилизација је неизбежан процес у отелотворењу било уметникове потпуно иновативне идеје или пак потпуно супротног реалистичнг подражавања, филтрирањем кроз уметниково биће прелази из света пуког натурализма у свет истинске уметности, за шта је потребна јасноћа прочишћеног инстинкта коме треба веровати и на који се треба ослањати.
Светлост се креће кроз простор и описује облике и распоређује их у простору. Облик је одређеност нечега према нечему, различитих елемената, положаја и волумена маса које проверавам и упоређујем управо светлом, јер оно открива, све каже, ако се пажљиво прати. Бавим се подражавањем сенки, моделујем светлом и уз светлост омогућујем читање форме.
Процес свог рада могу описати као експериментално – истраживачки приступ материјалима, технологијама и идејама користећи се транспоновањем облика из природе и архитектуре са идејом о сталном трагању за хармонијом и складом, како у скулптурама, тако и на цртежима.