Деца и млади без родитељског старања изложена посебним облицима трауме

slika slika slika slika

Деца и млади без адекватног родитељског старања, изложени су вишеструкој дискриминацији и посебним облицима трауме кроз коју пролазе чешће и у дугом временском интервалу, због чега им је потребна посебна брига и пажња друштва како би се квалитетније интегрисали и максимално развили своју личност и потенцијале.

Такав став изнет је на трибини под називом „Изостанак повезивања, траума и ретрауматизација код деце и младих без адекватног родитељског старања и изазови у раду са њима“, организованој у среду 14. јуна, поводом месеца родитељства у просторијама Центра за бригу о старима, деци и особама са инвалидитетом „Нови Београд“.

Учесници трибине којој су присуствовали домаћи и страни стручњаци из области здравства, образовања и социјалне заштите, хранитељи и студенти, истакли су да само квалитетна мрежа подршке у заједници, може спречити или умањити трауматска искуства деце без адекватног родитељског старања.

Трибина је одржана у сарадњи са дугогодишњим партнерима у раду општинског центра, Центром за интеграцију младих без адекватног родитељског старања „Звезда“, уз учешће стручњака из иностранства, др Barbarе Ruegger, психолога из Швајцарске као и Alexа Ille i Aleksandаrа Jurje, дугогодишњих хранитеља и усвојитеља из Румуније

Директорка Центра „Нови Београд“, Милка Миловановић Минић је истакла да Република Србија показује пуну посвећеност унапређњу положаја деце и да у континуитету предузима  мере у најбољем интересу детета, пре свега на сузбијању дискриминације, спречавању злостављања и занемаривања, као и заштити њихове безбедности.

-Брига о деци, њиховим правима и потребама, брига о њиховој будућности, један је од најважнијих приоритета како Владе Републике Србије , тако и сваке локалне самоуправе и општине – истакла је Миловановић Минић и подсетила да су облици заштите права деце без родитељског старања према Породичном закону Србије: старатељство, смештај у другу породицу (хранитељство), смештај у установу и усвојење, те да је хранитељство у Србији најзначајнији ослонац родитељима и биолошкој породици у кризи.

Говорећи о улози Центра „Звезда“ у заштити деце и младих без родитељског старања, председница тог центра Татјана Дражиловић је истакла да је 76 младих прошло кроз програм подршке „Кућа могућности“ у Београду, Крагујевцу и Нишу, који је реализовао тим стручњака и ентузијаста у оквиру тог центра.

Хранитељи и усвојитељи и представници ARFO организације, Alex Ille i Aleksandru Jurje говорили су о законодавном оквиру и пракси подршке деци без адекватног родитељског старања у Румунији. Пренели су своја искуства у остваривању улоге хранитеља и усвојитеља, као и то, како је регулисано родитељско право деце у институцијама у њиховој земљи.

О  повезивању на раном узрасту и шта ако оно изостане говорила је др Barbara Ruegger, доктор психологије и аутор посебног приручника на ову тему. Она је подселила на искуства рада са високо трауматизованом децом и младима као и техникама рада на превазилажењу трауме и спречавању ретрауматизације због претходног недовољно разрешеног негативног искуства.