Изложба Милана Живковића у Блок галерији
У новобеоградској Блок галерији, Јурија Гагарина 221, ПЕТАК, 08. ЈУЛА, с почетком у 20 часова, биће отворена изложба фотографија под називом „Други сан – РЕМ“, аутора МИЛАНА ЖИВКОВИЋА .
Рођен 29. фебруара 1960. године у Баваништу, Банат.
Од 1984. радио у Природњачком музеју у Београду као препаратор Зоолошког одељења, а од 1986. као фотограф и дизајнер. Од 2000. до 2005. (као “фрееланцер”) радио фотографије и дизајн за маркетинг одељење предузећа Дирецт Линк. Од 2002. до 2005. радио као уредник изложбеног програма Фото-галерије Центра за културу у Ковину. Од 2005. до 2015. радио као уредник часописа за културу фотографије “РеФото”. Сада ради као фотограф и предавач Студија и школе фотографије “РеФото” и као Стручни сарадник за графички и изложбени дизајн Центра за културу Ковин. Никон амбасадор у Србији. Профото амбасадор у Србији.
Један од првих фотографа са Епсон Дигиграпхие сертификатом. Добитник бројних награда и признања о своје стваралаштво. Члан је УЛУПУДС-а.
Симптоматична сањарења (предговор у каталогу Други сан – РЕМ)
У предговору књиге “Други сан” пише:
“Не знам како али никада не сањам. Тешим се тиме да сам све снове одсањао будан”.
Ту се још увек није ништа променило. Али…
Наука још увек у потпуности не разуме шта све карактерише снове па ни РЕМ фаза није изузетак. У њој нема доминантних можданих таласа и активност мозга веома је слична оној у време будног стања. Зато се ова фаза назива још и парадоксални сан. Знамо да је битна за стварање дугорочних меморија па ако је РЕМ фаза на било који начин прекинута, следећа фаза неће имати нормални редослед – све док се не надокнади изгубљено. Са друге стране гледано, живот нас учи да надокнадити изгубљено никада није било ни једноставно ни лако, а често је и немогуће.
РЕМ фаза односи се на читав след догађаја, визуално је сложена и има радњу која се доживљава као реалност. Иако ти доживљаји могу бити супротни логици, за време сањања то не примећујемо, односно та нелогичност не смета. Приметио сам да током фотографисања женских актова имам све симптоме уласка у РЕМ фазу: дисање и ритам срца су убрзани и неправилни. Очи се, у потрази за правим кадром, крећу веома брзо, а мишићи тела (које дословно постаје статив фотоапарата) остају непокретни. А што се нелогичности тиче она постаје важан саставни део покретачке, креативне енергије.
Уз снове стиже и сањарење. Тај облик пажње усмерен је на примарне психичке или менталне задатке или на оно што смо доживели. Сањарење је облик будног стања у којем губимо свест о свему шта нас окружује. Сањарења се обично догађају онда када је ситуација у спољашњем свету досадна и без промена и има улогу да нас, кроз виртуално искушавање животних ситуација, припреми за будуће деловање. У мом случају ова припрема дешава се сваког дана у мраку пре праскозорја као непрекидан наставак приче започете неколико деценија уназад. Током сањарења настају визије које се у бљесковима преплићу са кадровима, сценографијом и светлом. Визије треба одмах претворити у идеје јер ћете у супротном започети дан тужном констатацијом: знам да сам сањао диван сан али сам га заборавио!
Изложба ће бити отворена до 20. јула 2022. године.